Jovanini rani jadi
ponedjeljak, 08.12.2008.
Povratak na pravu traku
Bejah u izgnanstvu. Ubedili me da ne pišem, da ne treba da pišem već samo da pričam, u lice, tako je najbolje. Kad sam sama mogu da pričam sebi, u lice. Tada mi se fejs uozbilji, pa si izgledam kao da čitam poslednji pozdrav pred pokop. Već se vidim, stojim pred gomilom baba sa povezima oko glava, sve su suvih lica, više im ni suze ne teku od velikog broja godina su se mumificirale.
Dakle, stojim baš ispred rake, na samoj ivici, vidim i kako se tlo kruni, ilovača skliska od kišice koja kao da pada i držim papir, ne držim CocaColin rokovnik, jedino se on crveni u masi ožalošćenih. Čitam poslednje reči, obraćam se na ti pokojniku, iako znam da me ne čuje, nadam se da je iznad svih nas, kao u Američkim filmovima i da zadovoljno klima glavom. Hvalim čoveka, i previše, a on spokojno upokojen, nada se dužem govoru, sam se plaši pokopa, boji se da mu duša ne ostane zarobljena u skliskoj ilovači, u sumornoj kutijetini, u teskobnom prostoru, u tesnom odelu. Iako je gore, boji se da ostane dole. Elem, bio je diiiiivan čovek, razuman, dobar prijatelj, ostaće velika praznina posle njega. Babe gledaju čas u mene, čas u kovčeg, zima im je, i one proklizavaju, malo po malo, ali sve bliže rupi. Pitam se kroz redove hvalospeva, koja će pre, da li one ili ja, čini mi se samo će pokojnik da ostane na daskama iznad jame, a cela pogrebna svita će skliznuti....vidim i kako zadovoljno trlja ruke, ovaj moj srećni pokojnik, ako ga na kraju neki iskusni grobar u ubaci, neće biti sam. Svi kojima bi falio, biće tu, baš ispod njega, kao kakva drenaža, on će pustiti iz sanduka korenje, a iz zemlje će izrasti božur.
Dobro došla Jovana, baš si mi nedostajala!
petak, 08.02.2008.
Izašla sam u sredu...
...i kao u filmu, amerikanskom, sijalo je sunce. Bolnica je bila iza mene, ispred se pružao bulevar Zaborava. Zaborava je bila italijanska partizanka, lepa, crna, nosata i prkosna. Tragično je preminula ispred robne kuće Kluz u istoj ulici, kad je naletela na grupu beogradskih fašista čistog obraza. Oni su jeli banane i kore nisu bacali u kantu već po ulici. Zaborava nije gledala ispred sebe, već je zverala u prelepe beogradske krovove, načinila koban korak, zgazila na koru i istog trena se okliznula. Nezgodno je pala, slomila kuk i udarila glavom o ivičnjak trotoara. Ali Zaborava nije otišla u zaborav. Dobila je svoju ulicu, tačnije bulevar. Da se nikad ne zaboravi.
Elem, izašla sam u sredu, danas je petak. Napolju je dan za unutra, a unutra je sve opasano dimom. Razmišljam da se opet hospitalizujem. Nedostaju mi ljubazne sestre i zvuk njihovih klompi u mraku. Nedostaje mi zaborav u kome sam bila sve što sam htela, a ovde sam opet jedna koje se treba kloniti.
srijeda, 09.01.2008.
nastavak...
...ljubavne novele je nemoguc, za sada...elem, drugog dana mog boravka u dusevnoj, moj brat mesto ljubavnog romana doveo je sa sobom svoju NOVU izabranicu srca svog. Glasno izgovorio i pri tom znacajno lupio rukom o sto: Sad cu da se zenim! I da nisam bila na sarenim pilulama koje su mi ljubazne sestre sipale u sok, ostala bih bez reci..kud ce sad nasa karijera ljubavnih spisatelja? Cim sam okrenula ledja, partner in krajm je nasao novi put. Kamo moje neprospavane noci korigovanja njegovih: mislim brate, ne mislim sestro, ljubav vo no? Kamo? O sudbo kleta, toliko nada, uzaludnih reci podrske...on ce da ozeni Milenu iz Kragujevca, a ja sama da smisljam dane nevolje i srece prelepe 40-ogodisnjakinje iz Virdzinije..pa ne ide.
srijeda, 26.12.2007.
Dragi dnevniče,
jutros, tačno u 4.26. doživela sam nervni slom. Sneg se nežno spuštao na beogradske ulice, čitav grad je nevino spavao, a ja sam lomila živce. Na tri dela, zatim svaki deo na još tri i tako sve do 333. Simboličan broj za treći dan u radnoj nedelji. Mislim da sam odlično prošla uprkos svemu. Dragi dnevniče, kako bi mi bilo da je bio petak?
Odlučila sam da se povučem u duševnu bolnicu i nahvatam malo duše, mira i slobode. Verujem u valjanost rada našeg zdravstva, kompetenciju naših duševnih lekara, verujem da će mi pomoći. Dalje ne mogu sama, sneg je bljuzgav, ne prestaje da pada, naočale zamagljene, oči od suzica mokre, cipelice klizave. Zato na dalje staranje, ovaj blog prepustam svom bratu, M.K. aka J.A. da svojom prelepom ljubavnom novelom pravi društvo usamljenim srcima u dugim novogodišnjim noćima.
nedjelja, 23.12.2007.
Snaga je u ljubavi
Dan je bio vedar, okupan sunčevim, prolećnim zracima. Na ranču Dženkinsonovih se sve odvijalo po planu. Sajam stoke samo što nije počeo. Majkl Dženkins je ponosno gledao svoje krdo krava, najlepših u selu, koje su poslušno i srećno ulazile u prikolice i nestrpljivo čekale da stignu na izložbu. Krave kao da su znale da će i ove godine, kao i prethodnih 10, osvojiti titulu za najkrdo krava na teritoriji cele južne Virdžinije. Majkl Dženkins nije sumnjao u svoju pobedu. S osmehom na već ostarelom, ali i dalje muževnom licu, setio se gneva njegovog, dugogodišnjeg konkurenta, prvog suseda, Pitera Mora, kad je po ko zna koji put dobio utešno drugo mesto na prošlogodišnjem sajmu stoke. Usne su mu se razvukle u zagonetan osmeh kad se setio Piterove sestre Judžin, prelepe 40ogodišnjakinje, koja je kao i dalje nalepša žena južne Virdžinije, predavala zlatni pehar u obliku bika koji riče pobedniku takmičenja...
(kraj prve desetine ljubavne novele ,,Snaga je u ljubavi,, Dž. Aniston)
ponedjeljak, 10.12.2007.
mrtvački dan
Danas je jedan čovek otišao na onaj svet, pravo iz 65ice. A pošao je na posao, možda na palilulsku pijacu ili u posetu prijateljici koju dugo nije video. Ceo dan je tmuran zbog toga. Mada je tmuran i zbog kiše koja se nećkala sve vreme da li ce da nas potopi ili malo poškropi kao popa na kršteniju ili moja majka kad fajta veš pre peglanja. Mada, možda pop ne fajta već zaliva, nisam sigurna, još uvek sam nekrst. Možda me zato demoni ganjaju, zabijaju trnje u srce, teraju suzice na oči i šapuću mi na uvce gadosti o drugim ljudima. Baš noćas mi je jedan, najgori od svih, najcrnji od svih, šapnuo kako je mladić koga u srcu još uvek nosim, kurva. Zganula sam se prvo, pomislih jeste kurva nego šta je, a onda se setih ko mi šapuće. Brzo sam napravila 6 koraka u nazad, 6 puta pljucnula ispred sebe i odjednom progutala 6 čenova belog luka. Demon je prestao da šapuće i suznih očiju nestao. Luk je bio domaći, ljut kao ljuta zmija otrovnica. Od ranije znam da demoni ne vole ljuto jer svi od reda pate od proširenih vena na anusu i čira na želucu, te sam ga snemala očasposla!
petak, 07.12.2007.
mrzim princezu
MRZIM PRINCEZU, MRZIM PRINCA
utorak, 04.12.2007.
nista novo nema...
,,sve po starom ide, jos te moje oci na sve strane vide!
Mada...dobih novi posao, crtam ilustracije na temu socijalnih prava, inspirativno nema sta! Najteze mi je bilo da smislim koja su prava zene i majke...sta ce joj prava bilo kakva, mislim se, sve ima, moz da kaze ne, moz i da pristane, moz da ne radi samo da se napumpa silikonima i u Rusiji nadje milijunasa. Moze, kao ja, da oboli od 3000 polnih bolesti, (iz nehata molim) i zauvek postane jalova i ostvari pravo da bez posebne zastite nikad ne rodi dete i niko da s njom nepozeli da ima sex. Moz i u vojsku ovde, a i u Izrael! Moze da putuje preko Mladih istrazivaca Srbije i ako nije mlada. Moze i da se drogira na ler kod Dzonija...sve se moze kad se hoce, samo sto niko nista hoce!
I da znate, nema vise necu, ima - 'ocu zabole me!
subota, 01.12.2007.
jutarnja projekcija filma
Sinoc sam sedela sa prijateljima. Bili su raspolozeni da urade anamnezu mog zivota. Prvo su ga podelili na prosli i ovaj vek. Potom su se fokusirali na poslednje tri godine koje proziveh u ovom. Sa kim sam bila, kad, zasto, ko su mi prijatelji, ko neprijatelji, poznanici, ljubavnici, roditelji(mozda me otac nije lagao kad je pricao kako me je od nekog cige dobio za prazan akumulator), ko mi je prodao cipele manji broj, kako mi je sirarka uvalila neko sranje kao svapski sir i kako smo porodicno zbog toga imali diareju dva dana. Da li sam naivna ili imam dobru dusu, ovisnica ili zavisnica. Slozili su se da sam u principu lepa zena, bi mi krivo sto nisam lepa devojka. Ja sam samo dosipala i u sebe prosipala domacu sljivovu rakiju koju sam greskom dobila umesto belog vina. Sreca moja. Posle 5e casice sam prilicno otupela, te se zdusno pridruzila u tracarenju same sebe. Zatim smo se slozili da je bolje da ucutim. Svest mi se iskrivila toliko da sam prestala da mislim da pricaju o meni, vec o ko zna kojoj nesrecnici. Prijatelji nemaju milosti kad odluce da pomognu. A pomagali su dok nije svanulo. Pomagali bi i do podne da im se nije prispavalo. Zahvalila sam im se iz sveg srca i otisla na pocinak. Pocinak je poceo sa vrtoglavim odmotavanjem filma mog zivota, opet sreca sto se u drugom delu odvalila polica iznad mog uzglavlja te me je knjiga Sveznanje iz 1925. tresnula po glavici i u trenutku uspavala...
Jutros sam prosetala svog manijakalnodepresivnog psa i otisla u bioskop. U 10h. Film se zvao Letnja kisa. U njemu je umesto sunca posle kise, nastradala cela ekipa, na najgori nacin. Nekog dedu je probolo koplje koje je palo sa vrha palme koje je prethodni dan tamo dobacio njegov problematicni unuk kad je saznao da mu je majka prostitutka u Londonu. Njega su strpali u zatvor. Jednu devojku je ostavio mladic jer mu je otac rekao da je samo izjebe i zavrsi sa njom zauvek, jer mu se ljubavnica otrovala kad je saznala da je trudna. Drugoj devojci je srce slomljeno jer nije docekala svog mladica koga su pretukli na smrt, a pri tom je bio bubrezni bolesnik i sve vreme filma je pisao krv. Viktoria Avril koja je opet sa bubreznobolesnim mladicem imala seks dva puta odlucila da se udavi u kadi iz samo njoj poznatih razloga. Ustvari, na kraju filma i jeste izaslo sunce, samo vise nikog nije bilo da ga vidi.
Kad sam iz bioskopa napolju je sijalo sunce.
Zaista vedar dan!
Dobar dan!
četvrtak, 29.11.2007.
Priznajem
Priznajem, ne dozvoljavam bratu da bez korekcija pise svoje ljubice na MOM blogu, a evo i razloga:
Mislim ostavljanje...
...moze biti do jaja! Danas sam skupila hrabrost i otisla od osobe koju gotivim ono bas ono americki, a glupaaaaa je, bas je glupa ...kako samo ja gotivim, znaci niko ne zna! volim do neba jebote, u beskraj! Zasto, zato sto sam zena za medalju! Kad volis vise od njega, a on nece da te ispostuje, onda treba otici i prethodno ga sutnuti prvi put u glavu, a drugi put u les, a tuga, ona ce nestati u prvoj casi viskija, i sledeceg jutra malo cu biti lose volje ii tako dok ne prestane......
Joana Aniston
Nije sestrinski pustiti brata da gresi, a da ne pokusam prvo da od njega napravim spisateljsku zvezdu...Kao sto je Lj. Habljanovic uticala na M. Markovic.
Ona mi je uzor, priznajem!
